MIR KROZ TURIZAM – STVARNOST ILI UTOPIJA?
Upoznavanje sa društvenim značajem i uticajem turizma kao globalne aktivnosti uobičajeno otpočinje ocenom da je turizam veoma važan činilac očuvanja mira u svetu. Takva tvrdnja se obrazlaže doprinosom turizma boljem razumevanju između ljudi koji pripadaju različitim zemljama, kulturama i religijama. Objašnjenje je, prema tome, relativno jednostavno. Što se više ljudi, kao turisti, međusobno upoznaju veće su šanse da će doživeti svet kao globalnu domovinu i da će se boriti za dobre odnose između država i naroda. Pravi je trenutak da se upitamo da li je i ovo relativno jednostavno objašnjenje tačno i da li, kao i u nekim drugim slučajevima, možda precenjujemo stvarni značaj, uticaj i domete turizma? Neposredno smo podstaknuti nizom ratnih aktivnosti, koje su se dešavale i sada se dešavaju u celom svetu. Da li i koliko turizam i sve ono što je sa njim povezano može uticati na proces odlučivanja o ratu i miru i koliko se takva njegova uloga zasniva na realnim osnovama?
Nesumnjivo je da su putovanja i ono što se danas podrazumeva pod pojmom turizma u najširem smislu te reči, kao i pisana svedočanstva o tim putovanjima, učinila više za stvaranje veza i međusobno razumevanje između različitih ljudi sa svih strana sveta u odnosu na bilo koju drugu pojedinačnu aktivnost kroz dugo razdoblje postojanja civilizacije. Upoznati druge ljude tokom putovanja, posebno lokalno stanovništvo, i proniknuti u njihov način života može biti ključan podsticaj uklanjanju predrasuda i stereotipa koje imamo o drugim narodima, kulturama i religijama.
Jedna od prvih zvaničnih potvrda uloge turizma kao faktora mira i razumevanja došla je od Ujedinjenih nacija. Ova globalna organizacija je proglasila 1967. godinu Međunarodnom godinom turizma uz moto ”Turizam – pasoš mira”. Inicijativa je naišla na podršku mnogih zemalja, između ostalih i tadašnje SFRJ. U toj godini su bile ukinute vize stranim turistima, što je bio još jedan od podstreka razvoju turizma, od kojeg je SFRJ mnogo očekivala.
Bila je ta 1967. godina obeležena, osim ovom inicijativom, i ratom u jednom od turistički najatraktivnijih regiona – Bliskom istoku. Jedna plemenita ideja i napori za njeno ostvarenje odmah su bili ugroženi na drastičan način – ratom. Time je na surov način pokazano kakvi su realni dometi, ne samo deklaracija i proklamacija, već i ozbiljnih praktičnih akcija kada se suoče sa neumoljivom realnošću podeljenog sveta. Naravno, primera bismo mogli navesti više, posebno onih koji se odnose na nerazvijeni deo sveta u kojem su, slučajno ili ne, i najvredniji resursi za razvoj turizma.
Važnost mira za turizam i važnost turizma za građenje mira podstakla je osnivanje odgovarajuće organizacije – Međunarodnog instituta za mir kroz turizam (IIPT). Institut je osnovan 1986. godine u okviru obeležavanja Međunarodne godine mira Ujedinjenih nacija. Osnovni cilj IIPT je širenje i olakšavanje inicijativa u okviru turizma koje doprinose međunarodnom razumevanju i saradnji, poboljšavanju kvaliteta životne sredine, zaštiti kulturnog nasleđa i smanjenju siromaštva. Time bi se doprinelo ostvarenju mirnog i održivog sveta. Rad IIPT je zasnovan na viziji da će turizam, kao najveća svetska industrija, postati i prva globalna industrija mira, industrija koja promoviše i podržava uverenje da je svaki putnik potencijalno i ”Ambasador mira”.
Od svoga osnivanja IIPT je okupljao globalne lidere svih sektora iz oblasti turizma, kao i iz oblasti kulture, kulturnog nasleđa, životne sredine i razvoja, prvenstveno na trima globalnim konferencijama (Vankuver 1988, Montreal 1994 i Glazgov 1999). Prvi globalni samit o miru kroz turizam održan je 2000. godine u Amanu, Jordan, kao podrška Međunarodnoj godini UN za kulturu mira i mirovnom procesu na Bliskom istoku i u ostalim regijama sveta. Na Samitu je usvojena Amanska deklaracija koju su ratifikovali predstavnici 60 zemalja i koja je prihvaćena kao zvanični dokument Ujedinjenih nacija. U ostale rezultate ovog Samita treba svrstati osnivanje ”Koalicije partnera za svetski mir kroz turizam”, tri međunarodne mreže (Nastavnika, Ruralni turizam i turizam zasnovan na zajednici kao i Duhovnost i turizam), kao i uvođenje Projekta globalnih parkova mira. Globalni samiti o miru kroz turizam su održani i u Švajcarskoj 2003. godine i u Tajlandu 2005. godine. Osim navedenih skupova, IIPT je učestvovao u organizovanju više regionalnih konferencija posvećenih značaju dostizanja mira kroz turizam, posebno u Africi. Sveukupne aktivnosti IIPT su imale kao cilj stvaranje osnova za povezivanje i uspostavljanje partnerstva u cilju ostvarenja vizije o stvaranju kulture mira kroz turizam.
Jedan od bitnih delova ukupnih aktivnosti IIPT je i osnivanje globalnih parkova mira i gradova mira. Njihov cilj je da budu posvećeni stvaranju kulture mira.
Autor ovih redova je imao priliku da učestvuje u radu skupova koje je organizovao IIPT, u okviru foruma i panela, predstavljajući svoje radove posvećene različitim aspektima ostvarivanja mira kroz turizam, kao i obrazovanju za kulturu mira kroz turizam. U tom smislu, učestvovao je u radu sledećih skupova IIPT: II Globalne konferencije, (Montreal, 1994), II Globalnog samita, (Geneva, 2003), I evropske konferencije IIPT (Leeuwarden, 2008) i Svetskog simpozijuma IIPT (Johannesburg, 2014), kao i u radu onlajn konferencije IIPT ZOOM Family Meeting (2021). Uvek je bilo je korisno i vredno saslušati druge, učestvujući u radu plenarnih sednica, foruma, panela i u toku neformalnih razgovora, ali i upoznati ih sa našim iskustvima o turizmu u miru, u ratu ”van rata” i u pravom ratu. U svakom slučaju posedujemo jedinstveno iskustvo, manje ili više slično sa ostalim zemljama bivše SFRJ i regiona. Ovo iskustvo je zanimljivo i poučno za druge i vredi ga podeliti – kao poruku i opomenu.
Da li su aktivnosti Instituta i celokupna ideja interesantni i važni za nas i region kojem pripadamo? Odgovor je svakako očigledan – napaćeni balkanski prostori, bogati turističkim resursima, posebno prirodnim, i naseljeni gostoljubivim stanovništvom, često se pretvaraju u region ratova i mržnje. Nadamo se da su takvi ciklusi završeni i da će usmerenost svih u regionu ka Evropi omogućiti dugoročno održiv razvoj.
Ne treba posebno obrazlagati moguću ulogu i značaj turizma u tom procesu. Jedna od njegovih bitnih uloga bi se mogla odnositi i na stvaranje osnova za obnavljanje i proširivanje međusobnog razumevanja između ljudi u regionu koji pripadaju različitim narodima, kulturama i religijama. Za to je potrebno, pre svega, omogućiti kretanje ljudi u potpunosti bez prepreka i okrenuti se budućnosti. S tim u vezi, sigurno je da će biti mesta i za osnivanje i aktivnosti organizacija kao što je Međunarodni institut za mir kroz turizam. Iako se njihovo delovanje ponekad čini simboličnim, politika ”korak po korak”, koju IIPT primenjuje, jedini je pravi odgovor na složenost savremenog sveta i sredstvo za ostvarivanje vizije o građenju održivog mira kroz turizam.
Prepreke koje se normalno pojavljuju u vezi sa radom IIPT, kao i ratni sukobi koji započinju ili se ponavljaju u različitim delovima sveta, ne treba shvatiti kao znak krhkosti same ideje o postizanju mira kroz turizam. Jednostavno, treba priznati da turizam još uvek ne poseduje jačinu kojom bi se mogao usprotiviti snagama i motivima koji stoje u osnovi savremenih ratova. Ali, turizam i oni koji se njime bave dokazuju da imaju snage i volje da stvaraju osnove za uobličavanje kulture mira kroz turizam. Sveobuhvatna aktivnost Međunarodnog instituta za mir kroz turizam to najbolje potvrđuje.
Duboko verujući u snagu težnje za izgradnjom kulture mira kroz turizam, na osnovu ispunjavanja uslova koje IIPT postavlja u vezi sa osnivanjem svojih konstitutivnih delova (chapter-a), krajem aprila 2021. godine je osnovan Institut za mir kroz turizam u Srbiji – IMIT (IIPT Serbia). Želimo da svojim aktivnostima doprinesemo širenju kulture mira uopšte, posebno vezano za ulogu turizma u tom procesu, kao da i u okviru saradnje sa sličnim organizacijama iz šireg regiona kojem pripadamo, utičemo na širenje te ideje u okviru prostora koji se tradicionalno vezuje za podele po raznim osnovama koje se neretko pokušavaju rešiti kroz rat ili postoje kao tinjajući ”do sledećeg rata”.
Jovan Popesku
Osnivač i predsednik IMIT-a